Адабиёт » Страница 10 » Ақийқат.KG

Заковат Қирғиз Заминида

#КыргызстанАкыйкаты
#КыргызтандагыӨзбекТилдүүПресса

Саида Мирзиёева: «Zakovat Asian Cup II элдерибиздин ортосундагы достуктун көпүрөсүнө айланды»

Кечээ Бишкек шаарында Zakovat Asian Cup II турнири жыйынтыкталды. Интеллектуалдык таймашта Өзбекстан менен Кыргызстандын курамалары күч сынашты.

Оюн курч жана кызыктуу өттү. Кыргызстандын курамасынын татыктуу оюну күйөрмандарды олуттуу тынчсыздандырганы менен, Өзбекстан жамааты жеңишке жетишип, мекенине көтөрүңкү маанай менен кайтып кетти.

Өзбекстан Президентинин Администрациясынын жетекчиси Саида Мирзиёева социалдык тармактагы баракчасында жеңүүчүлөрдү куттуктап, турнирдин негизги жыйынтыгы — эки элдин ортосундагы достук жана бир туугандык мамилелердин бекемделиши экенин белгиледи:

«Эң башкысы — бул оюн эки элди бириктирди, позитивдүү эмоция тартуулап, чек аранын эки тарабындагы көптөгөн адамдарды достоштурду», — деди ал.

Мирзиёева ошондой эле кыргыз досторунун жылуу кабыл алуусуна жана меймандостугуна ыраазычылык билдирди.

Акыркы жылдары Zakovat Asian Cup турнирлери билим жана акыл-эс таймашы гана эмес, аймактагы коңшулук мамилелерди жана ынтымакты чыңдоочу маанилүү платформага айланууда.

#РеспубликанскаяУзбекскаяПрессаKG
#АкыйкатKG
Саида Мирзиёева: «Zakovat Asian Cup II стал мостом дружбы между нашими народами»

Вчера в Бишкеке завершился турнир Zakovat Asian Cup II. В интеллектуальном поединке встретились сборные команды Узбекистана и Кыргызстана.

Игра прошла в напряжённой и увлекательной борьбе. Достойное выступление кыргызстанской команды заставило болельщиков поволноваться, однако сборная Узбекистана сумела одержать победу и вернулась домой в приподнятом настроении.

Руководитель Администрации Президента Узбекистана Саида Мирзиёева на своей странице в соцсетях поздравила победителей и подчеркнула, что главный результат турнира заключается в укреплении дружбы и братства между народами:

«Самое важное — эта игра объединила два народа, подарила позитивные эмоции и подружила множество людей по обе стороны границы», — отметила она.

Мирзиёева также выразила благодарность кыргызстанским друзьям за тёплый приём и гостеприимство.

Турниры Zakovat Asian Cup в последние годы становятся не только ареной интеллектуальных сражений, но и важной платформой для развития добрососедства и сплочённости в регионе.

#КирғизистонХақиқати
#АкыйкатKG
«Zakovat Asian Cup II турнирлари халқларимиз ўртасида дўстлик кўпригига айланди»

Кеча Бишкек шаҳрида Zakovat Asian Cup II турнири якунланди. Интеллектуал беллашувда Ўзбекистон ва Қирғизистон терма жамоалари бир-бирига қарши майдонга тушди.

Ўйин қизғин баҳсларга бой бўлди. Қирғизистон жамоасининг муносиб ўйини кўплаб мухлисларда ҳаяжон ва қўрқинч уйғотган бўлса-да, Ўзбекистон жамоаси ғалаба қозониб, юртига юқори кайфият билан кетди.

Ўзбекистон Президенти Администрацияси раҳбари Саида Мирзиёева ўзининг ижтимоий тармоқдаги саҳифасида ғолиб жамоани табриклаб, ушбу беллашувнинг асосий ютуғи икки халқ ўртасидаги дўстлик ва биродарликни мустаҳкамлаш бўлганини алоҳида таъкидлади:

«Муҳими, бу ўйин икки халқни бирлаштирди, кўтаринки кайфият бағишлади ва чегаранинг икки томонида жамланган кўплаб инсонларни дўстлаштирди», — деди у.

Мирзиёева, шунингдек, қирғизистонлик дўстларимизга самимий қабул ва меҳмондўстлик учун миннатдорчилик изҳор этди.

Zakovat Asian Cup турнирлари сўнгги йилларда нафақат билим ва интеллектуал салоҳиятни синаш майдони, балки қўшни давлатлар ўртасида ҳамжиҳатлик ва яқин қўшничиликни ривожлантиришга хизмат қилаётган муҳим платформага айланди.

Батафсил ўқиш



Ижтимоий тармоқда баҳам кўринг...

Кыргыз-Казак Кош Канат

#КыргызстанАкыйкаты
#РеспубликалыкӨзбекТилдүүПресса
#АкыйкатKG
Қозоғистон президенти Қосим-Жомарт Тўқаевнинг Қирғизистонга расмий ташрифи якунланди

Қозоғистон Республикаси Президенти Қосим-Жомарт Токаевнинг 21-22 август кунлари бўлиб ўтган Қирғизистон Республикасига расмий ташрифи якунланди.

Ташрифнинг иккинчи кунида расмий кутиб олиш маросимидан сўнг тор ва кенгайтирилган таркибда музокаралар бўлиб ўтди, унда давлат раҳбарлари Қирғизистон ва Қозоғистон ўртасидаги икки томонлама кун тартибидаги кенг кўламли масалаларни, ҳамкорликни ривожлантириш истиқболларини муҳокама қилдилар. Музокаралар якунида қатор икки томонлама ҳужжатлар имзоланди.

Қозоғистон Президенти Қосим-Жомарт Тўқаевнинг Қирғизистонга расмий ташрифи доирасида Президент Садир Жапаровни “Олтин Кйран” ордени билан тақдирлаш маросими бўлиб ўтди.

Икки давлат ўртасидаги дўстлик ва ҳамкорликни мустаҳкамлашга қўшган бебаҳо ҳиссаси учун Президент Садир Жапаров Қозоғистоннинг олий давлат мукофоти билан тақдирланди.

Икки давлат ўртасидаги дўстлик ва ҳамкорликни мустаҳкамлашга қўшган бебаҳо ҳиссаси учун Президент Садир Жапаров Қозоғистоннинг олий давлат мукофоти билан тақдирланди. Бундан ташқари, Қирғизистоннинг қатор давлат ва жамоат арбоблари “Дўстлик” ордени билан тақдирланган. Сўнгра давлат раҳбарлари Бишкекдаги “Олтин дўстлик кўприги” монументини очдилар.
Композиция Қирғизистон халқ ёзувчиси Чингиз Айтматов ва Қозоғистон халқ ёзувчиси Мухтор Ауезовга бағишланган.

Ташриф якунида Қирғизистон ва Қозоғистон президентлари Кемел Токаев номидаги мактаб-гимназияга ташриф буюришди.

*****

Казакстандын Президенти Касым-Жомарт Токаевдин Кыргызстанга болгон расмий сапары аяктады

Казакстан Республикасынын Президенти Касым-Жомарт Токаевдин 21-22-августта Кыргыз Республикасына болгон расмий сапары аяктады.

Сапардын экинчи күнүндө расмий тосуп алуу аземинен кийин тар жана кеңейтилген форматтагы сүйлөшүүлөр болуп өттү, анын жүрүшүндө мамлекет башчылары Кыргызстан менен Казакстандын ортосундагы эки тараптуу күн тартибиндеги маселелердин кеңири чөйрөсүн, ошондой эле кызматташтыкты өнүктүрүү келечегин талкуулашты.

Сүйлөшүүлөрдүн жыйынтыгында кыргыз-казак биргелешкен өз ара аракеттенүүсүн арттырууга багытталган бир катар эки тараптуу документтерге кол коюлду.

Казакстандын Президенти Касым-Жомарт Токаевдин Кыргызстанга болгон расмий сапарынын алкагында Президент Садыр Жапаровду "Алтын Кыран" ордени менен сыйлоо аземи болуп өттү.

Казакстандын жогорку мамлекеттик сыйлыгына Президент Садыр Жапаров эки өлкөнүн достугун жана кызматташтыгын бекемдөөгө кошкон баа жеткис салымы үчүн татыктуу болду.

Мындан тышкары, Кыргызстандын бир катар мамлекеттик жана коомдук ишмерлери "Достык" ордени менен сыйланышты.

Андан соң мамлекет башчылары Бишкек шаарындагы "Достуктун алтын көпүрөсү" эстелигин ачышты.

Композиция Кыргызстандын эл жазуучусу Чыңгыз Айтматовго жана Казакстандын эл жазуучусу Мухтар Ауэзовго арналган.

Сапардын соңунда Кыргызстан менен Казакстандын президенттери Кемел Токаев атындагы мектеп-гимназияга барышты.

*****

Завершился официальный визит Президента Казахстана Касым-Жомарта Токаева в Кыргызстан

Завершился официальный визит Президента Республики Казахстан Касым-Жомарта Токаева в Кыргызскую Республику, состоявшийся 21-22 августа.

Во второй день визита после церемонии официальной встречи состоялись переговоры в узком и расширенном форматах, в ходе которых главы государств обсудили широкий спектр вопросов двусторонней повестки между Кыргызстаном и Казахстаном, а также перспективы развития сотрудничества.

По итогам переговоров подписан ряд двусторонних документов, направленных на наращивание кыргызско-казахского совместного взаимодействия.

В рамках официального визита Президента Казахстана Касыма-Жомарта Токаева в Кыргызстан состоялась церемония награждения Президента Садыра Жапарова орденом «Алтын Кыран».

Высшей государственной награды Казахстана Президент Садыр Жапаров удостоен за неоценимый вклад в укрепление дружбы и сотрудничества двух стран.

Кроме того, ряд государственных и общественных деятелей Кыргызстана были награждены орденом «Достык».

Далее главы государств открыли памятник «Золотой мост дружбы» в Бишкеке.

Композиция посвящена народному писателю Кыргызстана Чынгызу Айтматову и народному писателю Казахстана Мухтару Ауэзову.

В завершение визита Президенты Кыргызстана и Казахстана посетили школу-гимназию имени Кемеля Токаева.

Батафсил ўқиш



Ижтимоий тармоқда баҳам кўринг...

Шеърият гулшани

ЙЎЛДОШ МИРЗО

- 1944-йил, Сурхондарё вилояти Деновтуманида туғилган. 1963-йилда Ўрта мактабни битирган.1963-1969-йилларда ТашДУ (ҳозирги ТашкентМУ) ни ўқиб тамомлаган. Матбуот , матбаа ва қишлоқ хўжалик тармоқларида ишлаган. Ижодкорнинг "Салом кўз кўрганларим", "Тонг таровати ", "Довон дарди ", "Кўнгил тароналари", "Рангин соғинчлар", "Тиб илми яловбардори", "Икки тоғ оралиғи", "Мухаббатнинг яйдоқ сўқмоғи", "Дилкаш қўшиқлар ", "Оғриқли туйғулар", "Болалигим беғуборлигим", "Мовий манзиллар ", "Жондор дарадан қайтиш ", "Юлдузлар чорлови", "Роман - памплетлар " , (Атоқли ёзувчи Нурали Қобулнинг Роман -памплетларига чизгилар ) " Ал-Асмо Ул-Ҳусно" сингари йигирмага яқин китоблари чоп этилган. Йигирмадан ортиқ алъманахларда ҳам ижод намуналари билан иштирок этган. Ҳозирги кундаҳам ижод намуналари , публицистик мақолалари билан ОАВ қатнашиб туради . Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси аъзоси. Асарларидан намуналар қорақалпоқ, қозоқ, қирғиз ва турк тилларига таржима қилинган .

ТАРОЗИ

Дунё аслан бетенг яралган,

Тарозининг палла, шойини,

Гоҳ қалтирар, гоҳо ўртанган

Тенглик учун тайёр туради,

Ўлчагичнинг икки палласи,

Ими-жими тенглаштиради.

Инсон дардин тортиб кўраман,

Вужудимда тоши-тарозу,

Етти улчаб бир бор кесаман.

Ҳар ким ўзин англаса, шонли,

Ана шунда сийрат сийланар,

Беҳудага қайнамас қони.

Меҳр-мурувват бўлса албатта,

На керакдир тоши-тарозу,

Ҳиммат, ҳикмат бўлар сийратда.

Шунда дунё кенгданам кенгдир.

Ҳасад, бахил сўзлар на керак?

Аҳли инсон тенгдан ҳам тенгдир.

КАБУТАРНИНГ МАЪЮС КЎЗЛАРИ

Атрофга қоранар маъюс кўзларинг,

Баъзан тўхтаб-тўхтаб мўлтирайди ёш.

Наҳотки, беозор, хокисар кабутар,

Сендек мунис қушга отадилар тош.

Сенсан ҳушрўйгинам кўнглим қувончи,

Ўн саккиз минг олам, бир паррандаси

Алдади, авради, қушим сени, ҳай,

Кифтингга тушдими ғариб жандаси.

Сенга озор берди қандай бафаҳим,

Ёш тўкма жонивор ўзинг бардам тут.

Озор берганлар ҳам жазосин топар,

Ғамгин кунларингни унутгин-унут.

Уянгга хос-хашак қўйганинг кўрдим,

Бузулмас чорасин изладинг кун-тун.

Тухум қўйдинг, бола босдинг жонивор,

Полапонларинг беун.

Уянгга ўрмалар ваҳшатли илон,

Кўзларинг нолали бўлди кабутар.

Мен унга боримча солдим таҳдидим.

Илонни ҳайдадим бўлди бехатар...

Кабутарим маъюс, кўз ёш тўкмагин,

Менинг ҳам қўлқамни тўлдирма жоним.

Бу дунё азалдан бир кам яралган,

Мени куйдирмагин, ёнар жаҳоним.

Соддасан..., жонивор, ўта соддамиз...

ТАФАККУР МЕҲРОБИ

Бу дунё неси кам, нимаси зиёд?!

Баьзан тилинг бурро, баьзида бийрон.

Фикрлар тан топар бошларда ҳар чоғ,

Фалак меҳварида фикрлар ҳайрон.

Зеро чақ-чақлашар, гаплар фикрдор,

Ким гапираётган, олимми, дониш?!

Сўзларни чертибми ё палапартиш,

Давра суҳбатидан борми қониқиш.

Тафаккур меҳроби пиллапояли,

Баъзида унаму, баъзида чунам,

Меҳрлар-меҳрга гоҳо туташар.

Гоҳида бир-бирин ғажир чунонам.

Фикрдан-фикрлар туғилар, ўсар,

Болалаб тафаккур томон етаклар.

Қани, менинг содда ўйларим, ўйланг.

Мураккаб дунёни кимлар етаклар?!

Кутубхоналарда китоблар том-том,

Фикрлар ғуж-ғуж-ку, ўқимоқ керак.

Китобларда фикрлар берилган сарбаст,

Уни англамоққа бўлайлик зийрак.

Ўқиган ўқдан ўзар, фикр меҳробда.

Тафаккур тизими пиллапояда,

Уйғонинг ғафлатдан, сафдош дўстларим,

Фикрлар қолмасин ғўзапояда.

САРОТОН

"Юргил далаларга кетайлик дўстим,"

Адулла Орипов.

Юр дўстим, тоғларга чиқайлик бу кун,

Саротон иссиғи тандирдек ёнар.

Жанубий ўлканинг тупроғи бутун,

Иссиқлик ҳавридан ҳадсиз товланар.

Тер оққан жуссадан ҳорғинлик чери.

Жимиллаб томчилар пешоналардан.

Бир оз салқинлайлик тоғларнинг сеҳри,

Жой берар қоя, қир-кошоналардан.

Термизда тухумни қумга кўмсанг гар,

Иссиғи пиширар сал-пал фурсатда.

Чойдўш ҳам қайнайди сабир қил магар,

Тагига ўт ёққан чоғли муддатда.

Иссиқнинг ўзига хос хислати бор,

Нима ҳам бўлса-да фалак иноми.

Сабр ва бардошли бўлмоғи даркор,

Ризқ-рўзимиз ширин, тотли-таомли.

Диққинафасликдан, ҳансираб ҳаргиз,

Пана-пучқоқларда ётиш яхшимас.

Мўлжални узоқ ол, сарвари азиз,

Она ер меҳридир, ёзнинг тафтимас.

КЎЗЛАРИНГ

(Қўшиқ)

Кўзларингда қолди мунгли кўзларим,

Мунчалар ҳам қаҳринг қаттиқ бўлмаса.

Нишонсиз ҳам отди киприк-ўқларинг,

Мўлтираган кўзлар куни тўлмаса...

Саёд бўлди нурли маёқ қарашинг,

Офатижон олди қамраб қабзига,

Дор оғачи каби сиртмоқ солди-ей...

Раҳминг келсин кўзларимнинг тарзига.

Бошим қотар севги келган қайдандир,

Қалб дардини изоҳлайди сўзларим.

Чор томоним бекик этган нигоҳлар,

Кўзларингда қолди мунгли кўзларим...

МОВИЙ МАНЗИЛЛАР

Гуруҳландик тўрт-беш нафар дилдош, сафардош,

Мақсадимиз саёҳату ором олишга.

Бўстонликка йўл тортардик, манзиллар сари.

Ҳангама-ю ҳазил-ҳузил-кўнгил очишга.

Дўрмон, Арғин йўллар аро дилбару дилкаш,

Олис яшил манзаралар имлар кутгандек.

Қибрай, Чирчиқ, Ғазалкентлар қолди орқада,

Хумсон, Оқтош меҳри тортор, юрак ютгандек.

Чорвоқ ГЭСнинг кўриниши даҳридунёдир,-

Суньий денгиз, нилий юзида сузар қайиқлар

Тепасида қоя, чўққи, олачалпоқ қор,

Гўзалликка ташна юрак баьзан ҳайиқар.

Чимён, Чотқол, Бурчимулла-ю ҳамда Қурама,

Боғи Эрам яралганми аьзам даргоҳда.

Ёки Кавказ кўчиб келган, Шведцария ё,

Ошуфтаҳол диллар ёнар-ёнар шу чоғда.

Жилғалари сайқалланар, суви шарқирар,

Ёқасида турфа гуллар бўйи ифорли.

Ҳар гўшада кезишади хориж туристлар,

Гала-гала қушлар сайрар ўзга сипорли.

Томошабин томошалар, саёҳ узилмас,

Куни-туни чироқлари шуьладор, нурли.

Дам олмоққа гирдигўша руҳли товланар,

Кўнгил хушдир, масканлари ўта шуурли.

Ибратомуз сайёдлар-у аҳли одамлар,

Мовий манзил, ажаб-ажаб панционатлар.

Дуч келамиз, либос хил-хил, тиллар ғалати,

Барчасида ғимирланар инсониятлар.

Тўла-тўкис кўриш учун уззукун етмас,

Ҳавасимиз ортар эди, олдик кўп роҳат.

Иштиёқ зўр, кун шомланди, оқшом ҳавоси,

Танга қувват, жонга ором кунги саёҳат.

МАВЖ

Бугун мавж урмоқда наврўзи олам,

Юракда авж етар тилак, истаклар.

Табиат рангба ранг, кийган беқасам,

Фазода барқ уриб, учар ҳилоллар.

Бахмал далаларда лолалар лов-лов,

Булбулу какликлар сайрар чунонам.

О, наврўз айёми рўхимда олов,

Гуриллаб ёнади тўхтамай бир дам.

ОТ

От минганлар етар муродга,

Кўнгли қувнар кўкнинг қушидай.

Қўли гўё етар қудратга,

Осмондаги бургут учишдай.

Отлар бўлур йигит йўлдоши,

Ҳаволаниб кетар сиёғи.

Йўл, манзилда тўкиндир оши,

Қарсиллайди кумуш туёғи.

жангоҳларда ёвга чап берар,

Садоқатли чавандозига.

Зоти тулпор, бедов ё чавкар,

Кўргазма йўқ андозасига.

От минганлар етар муродга....

Батафсил ўқиш



Ижтимоий тармоқда баҳам кўринг...

Шеърият гулшани

ОТA, МЕНГA МЕҲР ТУТДИНГИЗ…

Инсон ҳаётда суперқаҳрамон бўлиши шарт емас. Бир инсоннинг сени мукаммал шахс сифатида қабул қила олиши кифоя. У учун ҳамиша ҳаммадан зўр бўлиб келгансан, охиригача шундай бўлиб қолади. Юрагининг шоҳсупасида фақат ва фақат сени кўрган бу зот отадир.

Болалик орзуга тўла юракчаларнинг олтин даври. Унда ҳар бир кичик мақсаддан олам-олам қувонч топиш мумкин. Ёқтирган музқаймоғингни олиб беришлари, янги кийим билан сийлашлари… Биргина сен хоҳлаганингдек бўлмаган иш эса дилингни қанча хира қилиши маълум. Бироқ оталарнинг ҳаёти ундай емас. Отанинг умри барбод ниятлар билан қад ростлаган ғайритабиий иморат кабидир. Ҳа, эшитилиши ғалати туйилар, аммо оталик шундай мақомки, инсон унда қурбонликлар қила бошлайди – ёшлигини, соғлигини, орзуларини ва умрини. Унинг якка орзуси бор, у ҳам бўлса сенинг эзгу ниятларингни амалга ошириш.

Шу кунга қадар бу ҳақда чуқур ўйлаб кўрмаган эканман. Қаршимдаги ёшлигим қўрғони кундан-кунга нураб бормоқда. Қизлар ҳаёти шундай: онам койисалар“Катта қиз бўлдинг ҳали ҳам ёш болага ўхшайсан” дейдилар, отам эса “Ҳали бола-да” деб менга адвокатлик қиладилар. Ёшим қанча улғаймасин, шу икки сўз мени янги туғилган гўдакка айлантириб қўярди. Отам бор экан, мен сира қаримайман дея кулиб қўяман. Лекин бу зотнинг ёшлиги қаерда? Қачон йўқотилди у? Эҳтимол, бу саволга жавобни кўзгудан оларман… У инсоннинг юрагидаги фидокорлик, менга тутилган меҳр гулдастаси шу қадар кучлики, бундай қудратни ҳеч нарса енгиб ўта олмайди.

Ота, кўзларингиз нури сўнибди-ю, фарзанд деб аталмиш “ёшлик ўғрилари”га меҳрингиз сўнмабди. Белингиздан қувват кетибди, лек қалбингиздан бизнинг қалбга кўчувчи мадад кетмабди. Бир мўжиза бўлса-ю, қадри билинмай йўқотилган олтин йилларни пойингизга олиб келардим, ота. Ёдимдан ҳалигача чиқмайди: касал бўлганимда қочган уйқулар, менга янги оёқ кийим олиш учун бозорга борган эски поябзал, кўзларимдан ўқиб, менга олиб келинган ширинликлар – барчаси хотира дафтаримга ўйиб ёзилган хотиралар. Катта бўлиб шуни англаб етяпман, юзингизга чизилган ажинлар, сочингизни бўяган оқбўёқлар рассоми вақт бўлса, унга қалам тутқазган биз эканмиз. Сиз эса бизнинг кулгиларимиздан, шўхликларимиздан, баъзида етказган озорларимизда битмас-туганмас бахт яратиб яшадингиз. Мен сиздан севмоқ ва севилмоқни, қадрламоқ ва қадрланмоқни, ҳиссиз дунёда инсоний туйғулар билан яшамоқни ўргандим. Сиз менинг қалбим, дўстим, устозим, муқаддас падари бузрукворимсиз. Юрагимда капалакдек ҳапқириб учаётган меҳр ҳам исботлайдики, мен сизнинг фарзандингиз эканлигимдан туйган фахр ҳиссини ҳали дунё кўрмаган, Отажон. Мен ҳам сиздаги фахр, қадр, меҳр, садоқат, матонат каби туйғуларга муносиб фарзанд бўлишни ўзимнинг олий вазифам деб ҳисоблайман. Сиз силаган бошимда тож, сиз кўрсатган йўлимда зафар, сиз ўстирган юрагимда дунёнинг бахти бор. Сиз менга меҳр тутдингиз, мен ана шу меҳрдан барпо бўлдим, ёзганларим эса шу меҳрнинг гулдасталаридир…

Ота, юзларингдан нур олмиш офтоб,

Пешона терингдан гуллайди жаҳон.

Ота — матонатдан битилган китоб,

Кўнглингдан кенгликни ўрганар осмон…

Тилло тахтим бордир қара, отажон

Сенинг иссиқ тафтинг тахтим эмасми?

Шоир бўлмоқликмас, аслида дилдан

Сенга шеър ёзмоқлик бахтим эмасми?

Дилноза ЖAББОРОВA,

Ҳалима Худойбердиева номидаги

ижод мактаби 11-синф ўқувчиси,

“Ёш ижодкорлар” тўгараги аъзоси

Батафсил ўқиш



Ижтимоий тармоқда баҳам кўринг...

Sheriyat Gulshani

XOLIDA ISMOIL (MUHAMMADIEVA) 1983-yil 7-mayda Surxondaryo viloyati, Sariosiyo tumani, Terakzor mahallasida tavallud topgan. 1989-1998 yillar tumandagi41-o‘rta taʼlim maktabida tahsil olgan. 2000-2004 Termiz qtisodiyot kollejida tahsil olgan. 2004-2006 "TERMIZ OQSHOMI" gazetasida, 2004-2008 "Bobotog‘ tongi" va"SARIOSIYO" gazetalarida muxbirlik faoliyatini  yuritgan. 2012 "TAQDIM" gazetasi hamda "MAHORAT" iqtodorli yoshlar jurnalida faoliyat olib borgan. 2013-2015 yillar "MUSIQA" davlat nashriyotida muharrirlik qilgan. 2023-yildan hozirga qadar "GANJINA" nashriyotida muharrirlik faoliyatini yuritmoqda. Xolida Ismoilning  2014-yilda "YURAGIMDA YIG‘LAYDI ARMON", 2022-yil "BAXTNING SONIYALARI", 2024 "SHOSHAYOTGAN SHAMOLLAR", 2025-" FARISHTA KO‘NGIL" nomli sheʼriy to‘plamlari chop etilgan. O‘ndan  ziyod terma bayozlar ishtirokchisi. Halima Xudoyberdieva nomli ko‘krak nishoni sohibasi. Xalqaro Turon yozuvchilar  uyushmasi aʼzosi. 2024-2025 DURDONAI SHARQ jurnalida Xalqaro munosabatlar va tarjima bo‘lim boshlig‘i bo‘lib faoliyat yuritgan. Zullisonayn ijodkor. Tarjimon.

BO‘LMASA

Do‘st yuzina boqma tik, toza yuzing bo‘lmasa,

So‘z ochma sevgidan dil roza so‘zing bo‘lmasa,

Na yorsan dil yoqmasang, na zorsan yo‘l boqmasang,

Hur ishq-la umidli ashk sochar ko‘zing bo‘lmasa.

Dod dema-ko‘kka boqib, adashdim deb tutoqib,

Ko‘zguga munglig‘ boqib, hajr selinda oqib,

Kamtarga kamol derlar, baridin egam voqif,

Siylarmu Haq - toatda qonar bo‘g‘zing bo‘lmasa.

Chin malak sanalmaysan aldamchi suvrat bilan!

Eh, mukammal sanalgaysan pok vijdon, siyrat bilan!

Javobgarsan har yurakka kirganing dam bomehr,

Kirma! - Mehriga javoban mehr-u nozing bo‘lmasa!

ETMA YO ROBBIM

Yoriltoshdan xato yorilgan,

Xiyonatga qo‘rqmay borilgan,

Lafzi lafzsizlikka qorilgan,

Qavmlaringdan etma yo Robbim.

Vijdoni forga ostirilgan,

Rostlik yo‘q! Tili kestirilgan,

Odobda kemtik o‘stirilgan,

Qavmlaringdan etma yo Robbim.

Iddaoli sheʼr, manzumasi,

Soxta salom, chirkin bo‘sasi,

Dil tubi kir, yorqin yuzasi,

Qavmlaringdan etma yo Robbim.

Ibodatim yo‘lin to‘ssa tik,

Bu do‘st bilan qanday o‘sardik,

Minnati bor savobga sherik,

Qavmlaringdan etma yo Robbim.

Manglayimda quyoshim kulgan,

Hamrohim qil iymonga to‘lgan,

Lek, iltimos, dilozor bo‘lgan,

Qavmlaringdan etma yo Robbim.

Xolidangning rahmini egin,

Shu bandam eng suyuklim - degin,

Qalbi bo‘lsa zarra kir lekin-

Qavmlaringdan etma yo Robbim.

UZR SO‘RAYMAN

Bunchalar go'zalsan hayot, aksing mo'l,

Makkor raqqossan-da,

turli raqsing mo'l

Yolg‘izga Haq sari yolg‘izoyoq yo'l,

Ko'rsat. Kaj yo'limdan uzr so'rayman.

Haq qo'llasa qiyg'os sahrodagi gul,

Jaydari matlabli bo'lolar butkul

Siqim xato-la past, hu-uv olamshumul,

Bas, o'ng-u - so'limdan uzr so'rayman.

Tasbeh-u Qurondir q'o'limdagilar.

Hazrati insondir yo'limdagilar.

Robbim duoyimda dilimdagilar.

Kamtarin dilimdan uzr so'rayman.

Laganbardor ko'p-u, quruq laganlar,

Ish tushmasa ba'zan hol so‘rmaganlar,

Attang, ishonchimga arzimaganlar.

Sizni deb ko‘nglimdan uzr so‘rayman...

OCHIQ KO‘ZLAR

To‘g‘ri, biroz og‘riqli bu dard,

Ko‘proq, daroz.

Chidamlilik shart!

Ko‘zlarim kech ochildi, ammo

Qonli ashkni ko‘nglim, o‘zing art!

Endi, balki sening galing kelgandir,

Javoban ochmoqqa g‘addor do‘st ko‘zin...

Charxi falak sen yon yelgandir-

Elsi-i-in,

O‘z chohiga tushsin yov o‘zi!

Endi, uyqungda ham yummassan, aniq

Ko‘zdan qochirmay-deb nokas yuzlarin.

Ajablanmang, so‘ng yo‘l chorlab-xo‘rsiniq

Ochiq qolsalar ham chiroq ko‘zlarim.

Ajablanmang...

NIYATDOSHGA

Talashmasak ters dunda ulush tegmaydi.

"Chumchuqdan qo‘rqqanlar tariq ekmaydi"!

Quvvatlan! Sof vijdon, sof vijdondan, bas!

Baquvvat novdani shamol egmaydi.

Yuksaklikdan wo‘rqqan boqmaydi ko‘kka,

Balandlikdan qo‘rqqan toqqa chiqmaydi.

Pok bo‘lgay nopokka javoban fikrim,

Bandasimas, Haqda o‘y, xayol, zikrim.

O‘zidan o‘zgadan qo‘rqmam... Bu shirk, ki,

Ollohdan o‘zgaga tavallo qilmam.,

Qalb nomard jon uchun javoban berkdur,

Insonga eng oliy saodat ERKDUR!

Kaftingni duoga ochmaganmisan..?

Nokasdan Haq tomon qochmaganmisan?

Qo‘rqma! Qo‘rqsang qo‘rq,

bas, kir bo‘lsa qalbing...

Nahot, musaffo his San quchmaganding?!

Bahorlar, nahorlar tonglar biz bilan,

Sharorlar, anhorlar, bonglar biz bilan,

To nurafshon tongda toza nafas bor,

Sipqor! Do‘st toki shu onlar biz bilan.

Eng pok qalb, toza vijdonlar biz bilan!!!

Xalqaro Turon yozuvchilar

uyushmasi aʼzosi ХOLIDA ISMOIL

Батафсил ўқиш



Ижтимоий тармоқда баҳам кўринг...

Адабиёт Гулшанида

ХОЛИДА ИСМОИЛ (МУҲАММАДИЕВА)

1983 йил 7 майда Сурхондарё вилояти, Сариосиё тумани, Теракзор маҳаласида таваллуд топган.

1989–1998 йиллар тумандаги 41-ўрта таълим мактабида таҳсил олган.

2000–2004 йиллар Термиз иқтисодиёт коллежида таҳсил олган.

2004–2006 йилларда “ТЕРМИЗ ОҚШОМИ” газетасида,

2004–2008 йилларда “БОБОТОҒ ТОНГИ” ва “САРИОСИЁ” газеталарида мухбирлик фаолиятини юритган.

2012 йилда “ТАҚДИМ” газетаси ҳамда “МАҲОРАТ” иқтидорли ёшлар журналида фаолият олиб борган.

2013–2015 йилларда “МУСИҚА” давлат нашриётида муҳаррирлик қилган.

2023 йилдан ҳозирга қадар “ҒАНЖИНА” нашриётида муҳаррирлик фаолиятини юритмоқда.

Холида Исмоилнинг:

– 2014 йилда “ЮРАГИМДА ЙИҒЛАЙДИ АРМОН”,

– 2022 йилда “БАХТНИНГ СОНИЯЛАРИ”,

– 2024 йилда “ШОШАЁТГАН ШАМОЛЛАР”,

– 2025 йилда “ФАРИШТА КЎНГИЛ” номли шеърий тўпламлари чоп этилган.

У ўндан зиёд терма баёзлар иштирокчиси,

Ҳалима Ҳудойбердиева номидаги кўкрак нишони соҳибаси,

Халқаро Турон ёзувчилар уюшмаси аъзоси.

2024–2025 йилларда “ДУРДОНАИ ШАРҚ” журналида Халқаро муносабатлар ва таржима бўлими бошлиғи сифатида фаолият юритган.

Зуллисонайн ижодкор. Таржимон.

Шеърлар:

БЎЛМАСА

Дўст юзина боқма тик, тоза юзинг бўлмаса,

Сўз очма севгидан дил роза сўзинг бўлмаса,

На ёрсан, дил ёқмасанг, на зорсан, йўл боқмасанг,

Ҳур ишқла умидли ашк сочар кўзинг бўлмаса.

Дод демако — кўкка боқиб, адашдим деб тутқоқиб,

Кўзгуга муңлиғ боқиб, ҳижр селинда оқиб,

Камтарга камол дерлар, баридин Эгам воқиф,

Сийларми Ҳақ — тоатда қонар бўғзинг бўлмаса.

Чин малак саналмайсан алдамчи суврат билан!

Эҳ, мукаммал саналғайсан пок виждон, сират билан!

Жавобгарсан ҳар юракка кирганинг дам бо меҳр,

Кирма! — Меҳрига жавобан меҳру нозинг бўлмаса!

ЭТМА ЙЎ РОББИМ

Ёрилтошдан хато ёрилган,

Хиёнатга қўрқмай борилган,

Лафзи лафзсизликка қорилган,

Қавмларингдан этма йў Роббим.

Виждони форға остирилган,

Ростлик йўқ! Тили кестирилган,

Одобда кемтик ўстирилган,

Қавмларингдан этма йў Роббим.

Иддао ли шеър, манзумаси,

Сохта салом, чиркин бўсаси,

Дил туби кир, ёрқин юзаси,

Қавмларингдан этма йў Роббим.

Ибодатим йўлин тўсса тиқ,

Бу дўст билан қандай ўсардик,

Миннати бор савобга шерик,

Қавмларингдан этма йў Роббим.

Манглайимда қуёшим кулган,

Ҳамроҳим қил иймонга тўлган,

Лек, илтимос, дилоозор бўлган,

Қавмларингдан этма йў Роббим.

Холиданинг раҳмини енгин,

Шу бандам энг суюклим — дегин,

Қалби бўлса зарра кир лекин —

Қавмларингдан этма йў Роббим.

УЗР СЎРАЙМАН

Бунчалар гўзалсан ҳаёт, аксинг мўл,

Маккор раққоссан-да, турли рақсинг мўл.

Ёлғизга Ҳақ сари ёлғиз оёқ йўл,

Кўрсат. Каж йўлимдан узр сўрайман.

Ҳақ қўлласа қиғос саҳродаги гул,

Жайдари матлабли бўлалар буткул.

Сиқим хатола паст, ҳув оламшумул,

Бас, ўнгу сўлимдан узр сўрайман.

Тасбеҳу Қурондир қўлимдагиллар.

Ҳазрати инсондир йўлимдагиллар.

Роббим, дуоимда дилимдагиллар,

Камтарин дилимдан узр сўрайман.

Лаганбардор кўп-у, қуруқ лаганлар,

Иш тушмаса баъзан ҳол сўрмаганлар,

Аттанг, ишончимга арзимаганлар,

Сизни деб кўнглимдан узр сўрайман.

ОЧИҚ КЎЗЛАР

Тўғри, бироз оғриқли бу дард,

Кўпроқ, дароз.

Чидамлилик шарт!

Кўзларим кеч очилди, аммо

Қонли ашкни кўнглим, ўзинг арт!

Энди, балки сенинг ғалинг келгандир,

Жавобан очмоққа ғаддор дўст кўзин…

Чархӣ фалак сен ён елгандир —

Элсин-ин,

Ўз чоҳига тушсин ёв ўзи!

Энди, уйқунда ҳам юммассан, аниқ,

Кўздан қочирмай деб ноқас юзларин.

Ажабланманг, сўнг йўл чорлаб — хо‘рсиниқ,

Очиқ қолсалар ҳам чироқ кўзларим.

Ажабланманг…

НИЯТДОШГА

Талашмасак терс дунёда улуш тегмайди,

“Чумчуқдан қўрққанлар тариқ экмайди!”

Қувватлан! Соф виждон, соф виждондандир бас,

Бақувват новдани шамол эгмайди.

Юксакликдан қўрққан боқмайди кўкка,

Баланликдан қўрққан тошга чиқмайди.

Пок бўлгай нопокқа жавобан фикрим,

Бандасимас, Ҳақда ўй, хаёл, зикрим.

Ўзидан, ўзгадан қўрқмам — бу ширкки,

Оллоҳдан ўзгага тавалло қилмам.

Қалб номард жон учун жавобан беркдур,

Инсонга энг олий саодат — ЭРКДУР!

Кафтингни дуога очмаганмисан..?

Ноқасдан Ҳақ томон қочмаганмисан..?

Қўрқма! Қўрқсан қўрқ, бас, кир бўлса қалбинг…

Наҳот, мусаффо ҳис сен қучмагандинг?!

Баҳорлар, наҳорлар, тонглар биз билан,

Шарорлар, анҳорлар, бонглар биз билан.

То нурафшон тонгда тоза нафас бор,

Сипқор! Дўст, токи шу онлар биз билан.

Энг пок қалб, тоза виждонлар биз билан!!!

Батафсил ўқиш



Ижтимоий тармоқда баҳам кўринг...

Ёш ижодкорлар сахифаси

“Бир ёлғон – мингта эртак эшиги”

Ёлғон гапирган ўқувчим.

Баъзида дарс давомида кутилмаган ҳолатлар рўй беради. Айниқса, ўқувчиларнинг тўғрилиги, ҳалоллиги ёки аксинча, кичик ёлғонлари ўзига хос тарбиявий сабоқларга сабаб бўлади. Ана шундай бир дарс менга ўзим кутмаган ҳаётий сабоқ бўлди.

«Мен китобни ўқиганман» – деб бошланди ҳаммаси.

3-синфда “Энг севимли эртагим” мавзусидаги дарсда ҳар бир ўқувчи ўзи ўқиган эртак ҳақида гапириб бериши керак эди. Барча навбати билан чиқиб гапирди. Навбат Абдулқодирга келганда, у бироз иккиланиб турди-да, ишонч билан деди:

— “Мен Алпомиш эртагини ўқидим. У жуда кучли эди, душманларини енгди!”

Ҳаммаси жойида туюлди, аммо мен қўшимча савол бердим:

— “Хўш, Алпомишнинг дўстининг исми ким эди?”

У жим бўлиб қолди. Кейин эса:

— “Ҳмм… Алпомиш ёлғиз эди…” — деди.

Синф кулиб юборди. Мен эса мулойимлик билан шундай дедим:

— “Алпомишда Барчиной деган ёр, Қалдирғоч деган от бор эди. Балки сен бу эртакни ҳали ўқимагандирсан?”

Абдулқодир қизариб кетди ва бошини пастга эгди:

— “Мен ўқимадим… Лекин мен ҳамма ўқиганлар қатори гапиришни хоҳладим.”

Бу сўзлар юрагимга уриб тушди. Мен шу заҳоти синфга шундай дедим:

— “Ҳақиқатни тан олиш – бу жасорат! Ёлғон эса вақтинча ёрдам бериши мумкин, лекин ишончни йўқотади.”

Кейин мен Абдулқодирни табриклаб, унга “Алпомиш” эртагини совға қилдим ва ундан эртаси куни ўқиб келиб, синфдошларига сўзлаб беришини илтимос қилдим. У рози бўлди. Ўша кундан кейин Абдулқодир синфда энг кўп эртак ўқийдиган болага айланди.

Хулоса:

Ҳар бир бола ёлғон гапириши мумкин — бу болаликка хос ҳолат. Аммо ўқитувчи ўша пайтда уни шарманда қилиш ўрнига, ёлғоннинг ўрнини ҳақиқат билан алмаштиришга ёрдам бериши керак. Ана шу кичик воқеа катта ўзгаришларга олиб келиши мумкин.

“Бир куни дарсда…” – бу оддий воқеа ортида ётган беқиёс ҳаёт сабоғидир.

Абдумуталлибова Дилшода,

Андижон давлат чет тиллари институти талабаси

Батафсил ўқиш



Ижтимоий тармоқда баҳам кўринг...

Ёш ижодкорлар сахифаси

Ҳикматли дунё

Бир ривоят бор, эшитган бўлсангиз керак. Қадимда Одам ато ва Момо ҳавонинг фарзандлари Хобил ва Қобил бўлган экан. Кунларнинг бирида Қобил акаси Хобилни жонига қасд қилибди ва жасадни нима қилишни билмай қолади ва Аллоҳ таоло унга бир қушнинг ўлик қушни кўмиш учун қабр қазиётганини кўрсатади. Ўша ақлли қуш - қарға эди. Қарға ҳатто, муқаддас Қуръони Каримнинг Моида сурасининг 31-оятида ҳам зикр қилинган. Шу воқеадан сўнг инсонўғли қабр қазишни ва жасадни кўмишни ўргана бошлаган. Бу воқеа бизга бу дунёнинг ҳикматли эканини, ундаги яхши бўлсин, ёмон бўлсин, ҳар воқеа ибратли эканини англатади.

Ҳа, албатта, бу дунё ҳикматларга бой, бу дунё яратилишининг ўзи катта ҳикматдир. Одам ато ва Момо ҳавонинг тақиқланган мевани истеъмол қилгани, натижада жаннатдан қувилгани ҳақидаги ибратомуз ривоят бор. Шу ривоятнинг ўзигина одамларга бу ҳаётда яхши яшамоқ учун ман этилган ишларни қилмаслиги зарурлигини ўргатади.

Аслида, ўтмишда содир бўлган, ҳозир ҳам юз бераётган, биз эътиборсиз қолдираётган ҳар бир кичик ҳодисадан улкан ибрат олмоқ мумкин.

Мисол учун, таваккалчилик билан ўқишга топширган абитуриент ўқишдан йиқилди, одамларнинг гап-сўзи унга оғир ботди, аламидан ўқишни бошлади ва келгуси йил грандга ўқишга қабул қилинди. У шу бир йил орасида бўлиб ўтган воқеадан бир умрлик хулоса чиқарди, яъни у ўша вақтда ўқишга осонликча кирганида ғурурланиб, балки ўқишни ташлаб юбориши ҳам мумкин эди, бироқ мағлубият таъмини тотиб кўргач, у қийналиб, илм толиби бўлиб, бир йилини беҳудага ўтказмади ва бундан сўнг ҳам беҳудага ўтказмайди. Негаки , у вақт қадрини билди. У аслида, бошқалар билан эмас, ўзи билан ўзи курашди ва ғолиб бўлди.Бу каби бошида "ёмон" дек кўринган, аммо, яхши бўлган воқеа-ҳодисалар ҳаётимизда кўп. Бир эшик ёпилса, ортидан, албатта, бошқаси очилади.

Ҳаётингизда сиз жуда ҳам истаган, аммо, ўхшамаган бир нарсага ачинманг, сабаби, Аллоҳим сизга кутганингиздан да зиёдасини юборган он беихтиёр ортингизга боқиб, "ўхшамаганга" қарата:"яхшиям ўхшамабсан, менда энди сендан ортиғи бор", - дейсиз. Роббимга ҳамд-у санолар айтасиз. Ёдингизга турсинки, Аллоҳ таоло ҳеч бир бандасини насибасиз қолдирмайди, албатта, хайрлисини юборади. Қадарингизда ёзилган ва сизники бўлиши керак бўлган барибир бир кун сизга келади, барча йўллар йўллар сизга элтади.

Ҳа, шундай, ҳаётнинг ўзи катта устоз, мактаб, яшамоқ эса дарсдир. Бу дарсда беш баҳо олмоқ ва "мактабни аъло тугатмоқ" учун аввалги дарслардан тўғри хулоса чиқармоқ даркор. Зеро, ҳикмат қидирганга ҳикматдир дунё, иллат қидирганга иллатдир дунё.

©Матлуба Шакарова

Ҳалима Худойбердиева номидаги ижод мактаби "Ёш ижодкорлар" тўгараги аъзоси

Батафсил ўқиш



Ижтимоий тармоқда баҳам кўринг...

Яндекс.Метрика
Cайт "Clicks.KG" Реклама Агентлиги
томонидан ишлаб чиқилган.